Naši školarci izgleda da znatno brže nauče funkcionalno jahati konja nego u drugim školama jahanja. Razloga ima više.
Mi jašemo držeći uzde jednom rukom a ne sa dvije. I jašemo western stilom. To znači da je kontakt uzdama po žvali dozvoljen samo ako nešto tražimo od konja. Na primjer ako želimo stati sa konjem povućemo uzde i držimo ih stegnute dok konj ne stane ... čim je stao za nagradu što je bio poslušan otpustimo mu uzde. Ili jašemo kasom i ako konj ide smjerom kojim želimo jašemo ga otpuštenih uzdi. Prednost takvog načina jahanja leži u tome što se školarac ne može naučiti da mu stabilnost i balans u sedlu ovisi o tome da li se i koliko jako pridržava za uzde. Zato kod nas školarci jaaako brzo nauče držati neutralan položaj i balans ... jer im je dozvoljeno držati se za konja samo nogama ... ne i rukama za uzde.
Mi školu čim prije nastojimo prebaciti u prirodu gdje se jaše po neravnom terenu. Tko nauči jahati po neravnom terenu taj se nauči bolje držati nogama. Evo jučer naša momentalno najmlađa jahačica koja je savladala galop tek nedavno ... galopirala je ispred mene uz kanal ... najednom zbog nekog odrona zemlje njen konj sam od sebe naglo skrene u desno. Od takvog konjskog manevra često puta padaju i bolji jahači ... ali ne i mala Nika. Ona je držala noge u našem Charly Chaplin položaju i nije ni skužila da se dešava nešto opasno. :)
Učenje je prilagođeno napretku pojedinca tako da neki napredniji zaista brzo nauče jahati jer se svakoga opterećuje prema mogućnostima. To pojedinkama i pojedincima jako pojeftinjuje školu jahanje.
Početnici konje jašu po šumi ... što im je zgodno jer konji su u šumi mirniji jer ih je frka. Konji nisu šumske životinje.
Iako nakon 40 h svi koji u međuvremenu se nisu preplašili i odustali nauče solidno jahati konje.
