Konji se dijele po krvi. Postoje hladnokrvni konji, toplokrvni konji i postoje konji vruće krvi. Konji vruće krvi iliti hot blood konji su arapi akhaltekinci i njihova izvedenica punokrvni englezi. Konji tople krvi nastali su tako da su konji vriće krvi parili kobile hladne krvi kako bi se dobili konji većeg okvira. Za jahanje pogodni su svi konji. Mi u Geronimu jašemo konje vruće krvi ... arape angloarape akhaltekince i mješance arapa i akhaltekinaca i angloarapa u raznim omjerim. Intencija nam je ići prema konjima sa čim višim postotkom akhaltekinske krvi ... tako da su moji pastusi uvijek čistokrvni akhaltekinci. Razlog je dvojak. Ja sam visok 190 cm i arapi imaju dosta neugodan kas jer jako cupkaju. Vertikalna akcija im je dosta jaka i teže je i neugodnije jahati sjedeći kas na njima. Konji vruće krvi imaju tanke dugačke noge i mogu njima jaaako brzo mahati. To su jako brzi konji. Obično moji jahači kasnije nerado jašu druge pasmine konja. Ima još jedna zgodna karakteristika konja vruće krvi. Njih su ljudi kroz povijest odgajali sa jako puno pažnje i truda. Arapi su arapske konje navodno držali i u šatorima. Imali su jedan šator za konje jedan šator za žene. Onaj za konje navodno je bio bolji. :) Iz tog razloga arapi i akhaltekinci ali naročito arapi ponašaju se više kao psi. Ti konji doista vole ljude.
Za terensko jahanje je bitno da konji život provode na pašnjacima preko cijele godine. Tako se nauče spretno kretati po neravnom i često puta skliskom terenu. Evo vam dolje nekoliko primjera da shvatite da je spretan konj nezaobilazan Must have faktor kod jahanja na teškim terenima preko cijele godine ... jer nemojte zaboraviti ... često pada kiša.
